IP adresa uređaja je jedinstveni identifikator koji sadrži informacije o lokaciji ovog uređaja i stepenu njegove dostupnosti za kontakt sa njim.
Prisustvo IP adrese za uređaje je preduslov za razmenu informacija između njih. Za pojednostavljeno razumevanje pojma „IP adresa“ možemo povući analogiju sa dobro poznatom poštanskom adresom, koja omogućava isporuku pisma ili paketa strogo definisanom primaocu. Sličan proces se dešava prilikom slanja informacija (poruka) sa jednog uređaja na drugi. U ovoj operaciji ulogu poštanske adrese igra IP adresa. Skraćenica IP je skraćenica za „Internet Protocol“ i odnosi se na skup pravila koja određuju format podataka koje šaljemo preko Interneta (lokalne mreže).
Specifičnosti uređaja IP adrese
Standardna IP adresa koju možemo da vidimo na mreži je skup brojeva podeljenih u 4 grupe pomoću tačaka.
192.168.0.1 je najčešća IP adresa za većinu rutera i modema. Mnogi od nas su više puta unosili ovu kombinaciju znakova da bi ušli u meni za podešavanja modema ili rutera.
U gornjoj adresi imamo 4 broja, od kojih je svaki predstavljen kao oktet – osmocifreni binarni broj. Njegove vrednosti se mogu opisati u opsegu od 0000 0000 do 1111 1111. Takođe, opis se može napisati u decimalnim zapisima i imati opseg od 0 do 255 (256 vrednosti).
U ovom slučaju, opseg adresa je od 0.0.0.0 do 255.255.255.255. Kada prebrojimo sve moguće unose, odnosno IP adrese, dobijamo broj 4.294.967.296.
Gore navedeni format zapisa naziva se IPv4 i predstavlja standardni 32-bitni oblik adrese. Trenutno je najpopularniji i najtraženiji na mreži. Međutim, IPv4 nije jedini mogući, postoji i 128-bitni standard koji se zove IPv6. Broj adresa u ovom formatu ima toliku vrednost da može da obezbedi trilione adresa za svakog stanovnika naše planete.
U našem opisu, pridržavaćemo se standarda IPv4, međutim, sva pravila i principi su prilično relevantni za IPv6.
Sastav IP adrese
Standardna IP adresa nije samo skup brojeva, ovaj unos sadrži informacije i strukturno se može podeliti na dva dela:
- brojevi domaćina,
- mrežni broj.
Na primer, poznati unos adrese 192.168.1.34 sadrži sledeće informacije:
- 192.168.1 — broj mreže,
- 34 je broj vašeg uređaja (host).
Usput, svi uređaji na istoj mreži počeće na 192.168.1. Ako IP adresa uređaja sadrži unos 192.168.2, onda neće moći da kontaktira prethodni uređaj (192.168.1). Da biste povezali takve uređaje jedan sa drugim, biće vam potreban poseban ruter koji će obezbediti da se ovaj zadatak završi. Ovaj ruter će delovati kao most – podaci iz jedne mreže će moći da dođu do druge mreže.
Klasifikacija IP adresa
Da bi se pojednostavio rad sa IP adresama, one su klasifikovane prema sledećim tipovima.
- Klasa A – velike mreže.
- Klasa B – srednje mreže.
- Klasa C – male mreže.
- Klasa D – rezervisane adrese formata 127.0.0.0 (localhost).
- Klasa E – rezervisane adrese u formatu 192.168.Ks.Ks. (ID modema i rutera).
Uprkos naizgled ogromnom broju dostupnih IP adresa, postoji nedostatak njih u poređenju sa brojem uređaja (hostova) na mreži. Ovaj problem je doveo do prelaska na aktivnu upotrebu IP-adresa IPv6 standarda u radu Internet provajdera. Međutim, ako se adresa u IPv4 formatu lako konvertuje u IPv6, više je nije moguće konvertovati nazad u IPv4.
S obzirom da nisu svi provajderi preneli svoje pretplatnike iz IPv4 formata u IPv6 format, postoji dominacija obe adrese u mreži. Problem sa ovom kombinovanom upotrebom različitih standarda je njihova nekompatibilnost, a za njegovo rešavanje koristi se poseban algoritam koji se zove „tuneliranje“. Sastoji se u stvaranju posebnog kanala preko kojeg uređaji sa različitim standardima IP adresa mogu da razmenjuju informacije.
Poznavanje karakteristika IP adresnog uređaja je preduslov ako je potrebno samostalno projektovanje mreža, kao i prilikom rešavanja niza drugih zadataka u vezi sa postavljanjem Interneta i lokalnih mreža.
